Статистика посета

237075
ДанасДанас27
ЈучеЈуче35
Ове недељеОве недеље62
Овог месецаОвог месеца549
УкупноУкупно237075

Приступница

Из Галерије

Дистрибуција садржаја

Заштитимо колегу Владимира Милојевића

Случај нашег колеге Владимира Милојевића,

професора српског језика и књижевности у Четрнаестој београдској гимназији,

коме је, грешком школског система, буквално угрожена егзистенција, добија свој епилог.

 

Министарство просвете није уважило захтеве Форума београдских гимназија да се одузимање лиценце Владимиру Милојевићу одложи до коначне судске пресуде. Директорка Четрнаесте београдске гимназије (у којој сада ради Милојевић) управо му је уручила отказ.

У четвртак (јуче), ученици другог и четвртог разреда Четрнаесте гимназије су напустили наставу и исказали свој протест пред Министарством просвете.

Овим су ученици 14. Београдске гимназије показали да су зрели и спремни да устану у одбрану правде.

Колеге, научимо нешто од својих ученика, јер ово што се данас догађа Владимиру Милојевићу, сутра може да се догоди било коме од нас!

ФБГ је касно синоћ  одржао хитну електронску седницу ГО на којој је одлучено:

  1. да се свим школама упути ово саопштење,
  2. да се подрже ученици 14. гимназије у понедељак када буду ишли код министра,
  3. да се обавесте медији и
  4. да се предузму даље акције током недеље, које не искључују ни евентуалну обуставу наставе.
  5. Да све синдикалне организације одрже своје синдикалне састанке са овом тачком дневног реда (хитно – закључно са уторком)
  6. Да се обавести централа СРПС и затражи подршка СРПС

ХРОНОЛОГИЈА СЛУЧАЈА МИЛОЈЕВИЋ

  • Владимир Милојевић је радио у Основној школи „Бранислав Нушић“, где је дошао у сукоб са директорком.
  • Директорка против њега покреће дисциплински поступак за тежу повреду дисциплине. Наводно је ударио ученицу књигом по глави, на часу.
  • Уствари, ученица је спавала, а он је ударио књигом по клупи да би је пробудио. Међутим, мајка ученице је тврдила супротно, а „пробрани“ ђаци-сведоци су били инструирани.
  • Колега је покренуо радни спор за утврђивање стварних чињеница, јер има сведоке да није ударио ученицу и да је решење дисциплинске комисије конструисано у циљу одмазде.
  • У јануару 2013, на основу дисциплинске осуде, добија отказ.
  • У септембру 2013. Министарство ПНТР му одузима лиценцу за рад у настави.
  • Инспекција рада га је вратила на посао и одложила примену дејства одузимања лиценце.
  • МПНТР му поново одузима лиценцу.
  • Инспекција рада овога пута потврђује решење МПНТР о одузимању лиценце
  • МПНТР обавештава школу (14. гимн) да је решење о одузимању лиценце правоснажно.
  • У октобру 2016. директорка 14.гимназије позива председника Синдиката радника у просвети Србије Слободана Брајковића на договор. Г Брајковић је указао на радни спор који колега води пред судом и на последице које ће настати по школу уколико он тај радни спор добије, инсистирајући да се сачека крај радног спора. Договорили су да директорка пошаље допис МПНТР у том смислу, што она касније није учинила.
  • Све до сада, колега ради прво у Осмој и Четрнаестој, а касније само у Четрнаестој гимназији.
  • Колега се обраћао претходном и садашњем министру просвете са молбом да му се забрана лиценце одложи до завршетка радног спора
  • Синдикати (Синдикат ФБГ 14. гимназије, ФБГ и СРПС) све време подржавају колегу Милојевића, али без успеха.
  • ФБГ организује петицију поводом овог случаја у београдским гимназијама.
  • ФБГ је био код помоћника министра Богољуба Лазаревића по том питању, али је он изричито инсистирао „на примени закона“.
  • Колега Милојевић добија отказ, на основу решења о одузимању лиценце.
  • Јуче, ученици 14. Гимназије излазе на улицу.

Овај случај представља парадокс у српском образовању, јер радника дискриминише на основу само једног дисциплинског поступка, тиме што му одузима лиценцу, тј. право на рад у школи, без одлуке надлежног суда који треба да утврди да ли је дисциплински поступак спроведен у складу са законом.

Напомињемо и следећу фрапантну чињеницу: да лиценца за рад наставника, иако је регулисана ЗОСОВ-ом више година, није заживела у пракси, нити је уређена подзаконским актима, тако да лиценцу практично нема ни један наставник, него се прећутно подразумева да свако ко је положио државни испит има и лиценцу.

Због овога „прећутно“ (што је доказ нестручног рада правне службе Министарства просвете), Колега Милојевић је тако, на апсурдан начин, изгубио лиценцу коју нема ниједан од 100.000 наставника у Србији!

Само један пример: приликом конкурисања за радно место у школи, кандидат није дужан да има државни испит, а још мање лиценцу (која се ничим не документује). Ниједан директор школе није обавезан да од радника тражи доказ о поседовању лиценце! Тако испада да колега Милојевић може бити по конкурсу примљен у неку другу школу.

Доказ апсурдности ситуације у којој се нашао колега Милојевић је да је у Србији забележен још само један овакав случај.

Случај је посебно осетљив и по питању физичке дискриминације ученика, јер је колега управо и оптужен да је извршио такво осетљиво дело. Наводно, закачио је ученицу књигом док је спавао на часу!

Мислимо да за такву квалификацију не може бити довољна дисциплинска казна изречена од стране појединца – директора школе, већ да се мора сачекати мишљење суда који ће извести доказе, за шта сигурно један директор школе није компетентан.

Јер, шта ако се касније докаже да је колеги цео случај „напакован“ (а ми тврдимо да јесте)? Ко ће одговарати за угрожену егзистенцију колеге, ко ће то платити?

Све нам говори случај Вељка Чобанског (2007), професора Четврте београдске гимназије, који се годинама судио због отказа (јер је наводно дискриминисао ученике откривши да се дрогирају у школи), пет година је био на улици, добио спор, враћен је на посао, али сада се суди за наплату штете, јер директорка школе и Министарство просвете неће да му исплате штету од 30.000 евра, на основу пресуде по којој је ослобођен кривице. Прошло је 10 година, а колега Чобански још није обештећен по основу дела за које је доказано да није починио!

Директорка Четврте гимназије, која је директан кривац за штету од 30.000 евра и за материјални и душевни бол који је нанела колеги Чобанском, која се оглушила о апеле тадашњег градског секретара за образовање и захтеве ФБГ – тренутно крцка свој ко зна који мандат!! То је одличан знак да ће и директорке Основне школе „Бранислав Нушић“ и Четрнаесте београдске гимназије остати некажњене у случају да колега Милојевић добије спор на суду.

А у Министарству просвете и данас, на врло важним позицијама, седе они исти људи који нису хтели да изађу у сусрет захтевима Форума београдских гимназија да се неправда према Чобанском спречи! Они данас праве нови случај – случај Милојевић

Преузето са сајта ФБГ а